Po­ro­di­ca Ma­ca­no­vić iz nik­šić­kog se­la Dra­go­vo­lji­ći na­kon vi­še­go­di­šnje ne­ma­šti­ne „pa­la je u du­žnič­ko rop­stvo”. Sva­ka po­moć im je do­bro do­šla jer su su­pru­žni­ci So­nja (28) i No­vak (30) ne­za­po­sle­ni. Nji­ho­vo naj­mla­đe di­je­te ima če­ti­ri, a naj­sta­ri­je de­vet go­di­na. Pri­nu­đe­ni su da nov­cem od so­ci­jal­ne po­mo­ći iz­mi­ru­ju na­go­mi­la­ne du­go­ve, pa im za ži­vot ne pre­o­sta­je ni­šta. Eki­pa „Da­na” im je u sa­rad­nji sa Ban­kom hra­ne do­ni­ra­la pa­ket sa osnov­nim ži­vot­nim na­mir­ni­ci­ma ko­je će im po­mo­ći da ne­do­sta­tak hra­ne pre­mo­ste bar na ne­ko vri­je­me.
– Dok ni­je do­šao tre­nu­tak da se du­go­vi mo­ra­ju vra­ća­ti ne­ka­ko smo uspi­je­va­li da dje­ci obez­bi­je­di­mo osnov­no, a i to što smo za­du­ži­li mo­ra­li smo ra­di njih. Sa­da je po­seb­no te­ško jer ni su­prug ne mo­že da na­đe bi­lo ka­kav fi­zič­ki po­sao ka­ko bi­smo se pre­hra­ni­li. Ne­iz­mjer­no smo za­hval­ni na pa­ke­tu jer je na­ma sva­ka po­moć do­bro­do­šla – is­pri­ča­la je So­nja Ma­ca­no­vić.
Pro­blem im je i smje­šta­ju jer tre­nut­no ži­ve u sta­rom di­je­lu ku­će, a dvi­je ras­po­lo­ži­ve pro­sto­ri­je bez mo­krog čvo­ra ustu­pio im je ro­đak. Ži­vot na se­lu, ka­za­la je So­nja, bio bi lak­ši ka­da bi Ma­ca­no­vi­ći ima­li svo­je par­če ze­mlje ko­je bi mo­gli da ob­ra­đu­ju i ko­li­ko-to­li­ko obez­bi­je­de ne­što hra­ne.
– I za to bi nam tre­bao no­vac jer se mo­ra pla­ti­ti­li ora­nje, a i sje­me­na, rad nam ne bi bio pro­blem. Ni­je­smo u mo­guć­no­sti ni da dr­ži­mo ne­što od sto­ke, a to bi nam po­mo­glo. Si­tu­a­ci­ja u ko­joj smo na­tje­ra­la nas je da tra­ži­mo po­moć, ka­za­la je ona.
Tro­je dje­ce su osnov­ci i sva­ko­dnev­no do se­o­ske ško­le i na­trag, bez ob­zi­ra na vre­men­ske pri­li­ke, pre­pje­ša­če po osam ki­lo­me­ta­ra. Nik­šić­ki Cen­tar za so­ci­jal­ni rad obez­bi­je­di im udž­be­ni­ke, a za škol­ski pri­bor Ma­ca­no­vi­ći se mo­ra­ju sna­la­zi­ti. Ista je si­tu­a­ci­ja i ka­da je u pi­ta­nju gar­de­ro­ba. Ži­vot­ne pri­li­ke, is­ta­kla je So­nja, one­mo­gu­ći­la je su­pru­žni­ke i da svo­joj po­ro­di­ci u ustu­plje­nom pro­sto­ru za ži­vot obez­bi­je­di i po­kuć­stvo. U pro­sto­ri­ja­ma gdje obi­ta­va­ju ima­ju kre­ve­te i sta­ri špo­ret na dr­va.
– Sve što vi­di­te da­li su nam ro­đa­ci ili pri­ja­te­lji. Tek to­li­ko da dje­ca ima­ju gdje sje­sti i špo­ret da im ni­je hlad­no. Stru­ju ko­ri­sti­mo sa­mo za osvje­tlje­nje, jer ra­čun ne mo­že­mo pla­ti­ti. Ku­vam i gri­je­mo se na špo­ret, tu gri­jem vo­du i za ku­pa­nje, re­kla je Ma­ca­no­vić.B.B.